Božić i Nova godina

Weihnachtsmarkt Muenchen

Božić i Nova Godina

Verovatno se čudite ovom naslovu. Božić je odavno prošao a Nova godina više nije tako nova. Znam, znam. Nažalost, nisam imala ranije vremena nešto da napišem a mislim da je ipak vredno spomena, posebno što imam i nekih finih fotki. Bilo bi glupo ne iskoristiti ih 🙂

Traženje novog stana u Minhenu… Ne, hvala!

A zašto nisam imala vremena? E, pa imali smo drugih obaveza, jer smo tražili novi stan. A ako živiš u Minhenu, to ti je najgora kletva koja postoji: “dabogda tražio stan!”. Minhen je najskuplji grad u Nemačkoj, troškovi života su oko 35% veći nego u ostalim gradovima Nemačke. Sa Minhenom može još samo da se takmiči Hamburg, i on je preskup. Stanovi koštaju, pa na primer – trosoban stan od 80m2 na periferiji grada, košta oko 1000 EUR, naravno bez računa. Sa svim računima – grejanje, voda, struja, itd… a mnogi plaćaju i garažu bar 60 EUR, mesečno treba da se izdvoji 1.400-1.500 EUR. Na periferiji grada! Za isti takav stan u nekom gradu u bivšoj istočnoj Nemačkoj, na primer Potsdamu, ljudi izdvajaju, sa svim računima, bar 400 EUR manje. Pa sad, ako hoćete da se preselite u Nemačku, razmislite dobro da li vredi seliti se u Minhen… Da, grad je divan, okružen fantastičnim jezerima, Alpima, blizu je ex-YU država, zato je i pun “naših”, brzo se stiže “kući”, mnogo brže nego iz nekog grada u Ruru. Ali i košta.

Eh, a zašto smo tražili novi stan? Mislim da nije loše da vam ukratko ispričam zašto, jer treba da znate… Ovde nije sve tako sjajno, kao što neki misle.

Kad smo se uselili u ovaj stan pre dve i po godine, plaćali smo ga nekih 200 EUR manje. A zašto? Pa, prvo, bila nam je manja stanarina. A zašto nam je sad veća, posle tako kratkog vremena? Zato što smo nakon nekih godinu i nešto otkrili da nam je gazda najobičniji šup**. A to kažem jer je nemački prevod nešto najgore što možeš nekome reći. Znači, “Arschloch”. Ovde je fora, kad iznajmiš stan, da plaćaš unapred neku procenu mesečnih računa svakog meseca (struja se izuzima iz toga, to plaćaš svakog meseca, prema potrošnji, direktno elektrodistribuciji), a tu procenu vrši vlasnik stana, tj stanodavac. Elem, naš gazda je procenio račune na 200 EUR mesečno. Kad nam je stigao obračun troškova na kraju godine, ispostavilo se da za 4 meseca koja smo u stanu proveli u 2012.godini treba da doplatimo još 400 EUR! Mi smo bili u šoku! Znači, lagao nas je za račune. Namerno je stavio manju procenu u oglas, kako bi brže izdao stan. Bunili smo se i tražili od pravnika da proveri taj obračun. Gazda je zbog toga pošizeo i povećao nam stanarinu za nekih 100 EUR. Ispostavilo se da su napravili grešku u obračunu i račun je bio nevažeći.

Nakon godinu dana, stigao nam je račun za 2013.godinu. 850 EUR doplate. U međuvremenu smo se svađali sa njim oko buđi koja se pojavila u stanu, gde je pokušao da svali krivicu na nas, poslavši neku ekipu koja je imala zadatak da pronađe gde nam curi voda u stanu… Pošto naravno nigde nije curila voda, jer mi nismo ni rekli da su zidovi mokri nego da imamo vlagu, pa time i buđ, onda je nama poslao račun od 500 EUR za te likove, sa preporukom da više luftiramo i da smo mi krivi za buđ. Što je naravno glupost i moj muž mu je odmah rekao da se verovatno radi o slaboj izolaciji jer buđ nastaje na spoljnjem zidu između vrata od terase i prozora. Što smo i dokazali nakon izvesnog vremena, pošto smo onda mi morali da angažujemo . Ali, to te sve košta i para i živaca. Pritom, bilo je još par drugih razloga zbog kojih smo se odlučili da tražimo drugi stan, kao, treba nam sad veći i radno mesto mog muža se promenilo i tako… Selimo se za par meseci. Nadam se 🙂 Pošto se i tu nešto iskomplikovalo ali mislim da sam ovog puta dovoljno kukala 🙂 Uostalom, do Božića i Nove Godine još nisam ni došla…

Božić i Nova Godina, makar par reči…

Tollwood Muenchen3

Tollwood Muenchen2

Verovatno ste već čuli, videli na TV-u ili možda i doživeli, koliko je Božić značajan i velik praznik na “Zapadu” i da se sa slavljem počinje više od 4 nedelje pred sam Božić. Tako se prva nedelja u decembru naziva prvi Advent, druga drugi… sve do četvrtog, koji je pred sam Božić. Ono što je karakteristično za Nemačku je takozvani “Weihnachtsmarkt”, odnosno božićni vašar. U isto vreme se održava i zimski festival “Tollwood”, koji takođe ima prizvuk božićnog vašara, iako ima i svoje karakteristike, kao na primer – prodaja hrane iz raznih krajeva sveta, Afrike, Meksika, Azije; gledanje u dlan, prodaja đinđuva i sitnica, kristala, kojekakvih ručno rađenih odevnih predmeta, ponajviše zimskih kapa, itd… Mislim, na nekom od tih božičnih vašara nema ništa posebno da se vidi, ima hrane i pića na sve strane, pije se kuvano vino (tzv. “Gluhwein”), jede se sve i svašta, od raznih kobasica, do punjenog krompira, na sve moguće načine filovanih bageta… Neizostavne su i palačinke, vafli, pečene jabuke, kestenje, razno voće u čokoladi, pečeni bademi i ostalo koštunjavo voće. Tu se prodaju razne sitnice, ukrasi, kičerica na sve strane, ali takav je ovde Božić i takav treba da bude – nekako je to sve slatko. Ja volim da posetim makar dva, ima ih svuda po gradu, u svim delovima, neki su veoma slični a neki imaju posebnu tematiku. Ima, na primer jedan, koji je srednjevekovnog tipa i taj mi je omiljeni. Dobiješ svinjsku kolenicu na drvenom tanjiru i jedeš je rukama 🙂 Kuvano vino piješ iz drvenog pehara. U svakom slučaju, sve je šareno i po šoping-centrima je totalno ludilo! Kupuje se na sve strane, kupuju se pokloni za komšije, prijatelje, rodbinu, ponajviše za decu. Čak i venčani (ili nevenčani) parovi kupuju jedni drugima poklone (mi smo to izbacili, nakon par godina nemaš više ideja, a još imaš i rođendan…).

To je opšti haos i iako je sve slatko i razdragano… Drago ti je kad sve prođe 🙂

A Nova godina? Ona nije tako bitna. Slavi se kao i kod nas – po lokalima, kafićima, diskotekama, plati se više nego običan izlazak, neki gradovi – kao Berlin – imaju proslavu na ulici uz živu muziku. Minhen to nema, isuviše je veliko selo za takav događaj, niko ne bi došao. Minhen ima pucnjavu na Olimpijskom brdu. Olimpijsko brdo je veštačko brdo sagrađeno za Olimpijadu 1972. godine. Mislim, nije sagrađeno samo brdo, ono je deo olimpijskog kompleksa koji sadrži i stadion, halu sportova sa bazenom, ledenom dvoranom, itd… Na tom brdu se okupi dobar deo Minhena, sa svim mogućim i nemogućim raketama, petardama i vatrometom i ispuca za par sati nekoliko stotina hiljada evra. Da, znači, i ovde prži na sve strane za Novaka ali ne kao kod nas. Svo ovo vatreno “oružje” sme da se prodaje samo dva dana pred Novu Godinu i u principu retko se šta čuje do nekih 23 h u Novogodišnjoj noći. Puca se od 23h do 1h iza ponoći i to je to. A petarde nisu ubice kao naše, naše su za ove ovde prave bombe.

Tako se slavi u Nemačkoj. Njima je, ustvari, Božić mnogo važniji događaj od Nove godine. Samo 1. januar je praznik a 2. se već radi, ukoliko nije subota.

Ah, da, selimo se iz Minhena, u neki gradić skoro 30km udaljen od Minhena, u blizini jezera “Ammersee”. Nije loše i dosta jeftnijije!

A i naučila sam iz svega koja je razlika između naših “Arschloch”-a i ovih zapadnjačkih – na našima se to odmah vidi, ne prave se da su nešto drugo osim toga što jesu. Ovi zapadni su uglađeni, nose fina odela i jako su ljubazni… A onda se otkriju jednog dana! 🙂

Tollwud Muenchen