Krave u Minhenu

Aubing

Krave u MinhenuAubing Minhen

 

Verovatno mislite da ljudi u Minhenu nemaju gde da vide kravu. Možda oko Minhena ali ne u samom gradu. E, pa grešite! Ima krava i u samom gradu, Minhenu.

Deo grada u kom živim se zove Aubing. Iako ovaj deo pripada gradu Minhenu, kao što na primer Karaburma pripada Beogradu, Aubing je ustvari nekada davno bilo selo koje je pripojeno gradu. Ovo selo je staro više od hiljadu godina, postoji od neke 1010.godine. Tako su se krave ustvari preselile u Minhen 1992.godine.

Zašto sam uopšte počela sa kravama? Pa, nedavno je bio naš seoski festival u Aubingu, gde su sva velika seoska gazdinstva otvorila vrata i pozvala građane da dođu, nešto pojedu, nešto kupe ili popiju. Uglavnom se svi takvi festivali – bilo da su mini ili maxi, svode na jelo i piće. I onda kažemo kako se kod nas dobro jede! Jede se dobro i kod Nemaca, itekako. Ima još nekoliko zanimljivih događaja u Minhenu, o njima u nekom od narednih brojeva 🙂

Ovaj mini festival je ustvari super stvar za decu. Seoska gazdinstva su otvorila svoja vrata, tako da je svako mogao da vidi krave, ovce, koze. Za našu ćerku je to bio pravi doživljaj. Osim toga, deca su imala priliku da se valjaju u senu, penju na stogove sena i dožive pravu seosku idilu i igru kao što je nekad bila. Podalje od televizora, džojstika, kompijutera i igrica.

 

Šta deca vole?

Nedavno su Nemci napravili mini-istraživanje koje je išlo „live“ na televiziji. Ponudili su deci uzrasta od 5 do 10 godina tri mogućnosti da izaberu: jedan iPad, jednog zeku ili jedan bicikl. Šta mislite, koja od ponuđenih „igračaka“ je bila izbor većine? iPad, naravno. Ovo nije bilo teško. Ali, koja je bila drugi izbor? To je bio zeka! Bicikl nije gotovo nikoga interesovao! To me je baš začudilo jer su Nemci uvek na biciklu, sa decom, bez dece, udvoje, utroje… Voze bicikl na posao, čak i ako je 15km udaljen, često su na nekakvim dugačkim rutama, po Alpima a deca su od malih nogu na biciklu. Ali izgleda da je bicikl roditeljski izbor a ne dečiji. 🙂 Mališani bi radije iPad…

Elem, da se vrati na krave. Bila su otvorena četiri seoska gazdinstva i na svakom se služila različita hrana. U svakom su bili poređani stolovi, stolice, uobičajeno je samoposluživanje a nakon toga se svako pobrine za sopstveno smeće. Inače je u Minhenu veoma popularan takozvani „Biergarten“, ima ih preko 400 samo u gradu. Oni su tipični za Bavarsku i ne mogu se naći na primer u Ruru ili Saksoniji. U “Biergarten”-u nećete naći fancy stolice i stolove, niti ćete naći ljubaznu uslugu, koja samo leti oko vas. Poređane su obične klupe i stolovi a takođe je uobičajena samoposluga. Čak ni izbor jela i pića nije neki. Služe se bavarski specijaliteti a to su: kobasice u zemički, sir koji se zove „Obatzta“, svinjske kolen

ice sa kiselim kupusom (ili u nekim finijim su sa pomfritom), zatim riba (skuša) sa roštilja i naravno perece. U ponudi su i neke tipične bavarske salate, sa kojima treba biti oprezan; jedna od njih je naime živo mleveno meso sa crnim lukom. Ako imate osetljiv želudac, bolje je zaobiđite. I opet sam ja otišla na drugu temu, a selo i krave su negde zaostali… Ali da, htela sam da kažem da ta seoska gazdinstva u ovom slučaju liče na “Biergarten” – sa drvenim stolovima i klupama i da je sistem posluživanja isti.

Toliko o seoskom festivalu. Slike govore više od reči, pa evo par:

Festival MinhenFestival Minhen