O Nemačkoj i nemačkom jeziku

Šta već znamo o Nemačkoj i nemačkom jeziku

Nemačka (zvanično, Savezna Republika Nemačka) je jedna od najvećih industrijskih sila sveta, smeštena je u centralnom delu Evrope… Ove podatke možete naći na Vikipediji i verujem da su mnogima ovakvi podaci već poznati. Ali, da li ste znali da ima 400 nemačkih firmi u Srbiji? Neke od njih su svima poznate: BASF, Bayer, Fresenius Medical Care, Gfk. I da li ste znali da u Nemačkoj živi više od 400.000 Srba? Ustvari, još uvek je diskutabilno koliko Srba živi u Nemačkoj. Tako su, na primer, rezultati popisa iz 2002. godine govorili da u Nemačkoj živi 102.799 stanovnika Srbije, dok su statističari ove zemlje došli do podatka da u Nemačkoj živi čak 591.492 naših emigranata. Imam osećaj da ipak precizni Nemci bolje znaju kako da prebroje Srbe u Nemačkoj.

Povezanost Srbije i Nemačke je velika, mnogo veća nego što se to uočava na prvi pogled. Prognozira se i veća saradnja Nemačke i Srbije na polju privrede i zato se isplati učiti nemački jezik – bilo da želite da radite u Nemačkoj, ili da povećate šanse za zaposlenje u nekoj od nemačkih firmi ovde u Srbiji. Ili ste možda mladi, završavate fakultet, ili tek treba da se opredelite za neki? I tada vam se pruža mogućnost studiranja, ili usavršavanja u Nemačkoj.

Prvo na šta ljudi pomisle kad se spomene Minhen i Bavarska je – Oktoberfest, Lederhose, (kožne pantalone), pivo (mnooogo piva), Alpi, dvorci bavarskih vladara… Oktoberfest je jedna od najvećih žurki na planeti i svake godine je posećenost veća od prethodne. Pored toga su i cene piva i ostalih klasičnih đakonija svake godine u porastu. Ali to očigledno ne sprečava ljude iz celog sveta da ga posete! Zašto je to tako – ne mogu da objasnim. Za mene, pa i za mnoge druge je Oktoberfest samo veliki kirmes. Za ljubitelje piva je odlična prilika da isprobavaju najbolje Minhensko (ali samo Minhensko!) pivo dve nedelje, po najskupljim mogućim cenama na planeti… Ukoliko želite više da saznate o Oktoberfestu, kako i kad ga posetiti – čitajte moj blog.

Nemačka je poznata ekonomska i fudbalska velesila, ima mnogo toga što je i dalje čini zemljom u koju se iseljava većina ljudi iz Srbije. Ali, ima nekih podataka koji se ne mogu tek tako naći na internetu i koji nisu opšte poznati. Na primer:

Prodavnice rade mnogo kraće nego u Srbiji, a nedeljom možete da računate samo na mini i veoma skupe prodavnice na benzinskim pumpama, ili železničkoj stanici ukoliko ste ostali bez mleka, jogurta, ili šunke. I možete da računate na poneku pekaru, ali ne na sve. Ako ste u Bavarskoj, sve se zatvara do 20h. Malo više sreće imate na ne tako katoličkom severu, pa potrepštine možete da pazarite do 21h. Ne postoje prodavnice koje rade 24 časa dnevno. U Minhenu postoji jedan jedini kiosk u blizini Izara, reke koja protiče kroz grad; taj kios radi celu noć, ali samo leti, kad se mladi ljudi okupljaju na obali Izara i banče do kasno u noć, piju i pevaju.

Ukoliko se zadesite u Minhenu, nemojte da mislite da vas niko ne razume. Velika je verovatnoća da će vas barem par saputnika u S-banu (nadzemnoj) ili U-banu (podzemnoj) razumeti. Meni se dešavalo da u pojedinim delovima grada ređe čujem nemački nego neki od južnoslovenskih jezika. Znači, oprez! Uvek sam se čudila kako neki od “naših” opušteno prepričavaju sve svoje intimne detalje sagovorniku i uopšte im ne padne na pamet da ih neko može razumeti – u Minhenu! Što se tiče nekih drugih gradova, na primer na severu ili u bivšoj istočnoj Nemačkoj, situacija je drugačija i tu “opasnosti” nema!

A ljudi?

Ljudi su ljubazni! Potrudiće se da vam pokažu put, pomognu i nikada se neće smejati vašem tek naučenom nemačkom! Neće vas ni ispravljati. Slobodno pitajte za put, za neki dobar kafić, ili restoran. Ukoliko pitate nekog Bavarca, on će se takođe potruditi da vam sve objasni ali ga, nažalost, nećete razumeti. Ukoliko želite svoje znanje nemačkog da isprobate u Minhenu, preporučujem vam da se ne udaljavate mnogo od grada, a ukoliko to učinite, povedite nekog lokalca kao prevodioca – bavarski dijalekt nema nikakve veze sa zvaničnim nemačkim jezikom koji se uči u školama, potrebne su godine života u lokalu kako bi se donekle razumeo isti (samo razumeo, ne i govorio). A engleski? U tom slučaju se obratite mlađima, oni ga znaju. Nemojte da očejujete da svaka službenica ili prodavačica govori tečni engleski.

Ljudi u Nemačkoj takođe žive, izlaze, sede u kafićima, posećuju bioskope, pozorišta, idu na skijanje, planinarenje, u šetnje, voze bicikl, puno su u prirodi, idu sa bebama, sitnom decom, stari i mladi. Bave se sportom, mnogo vremena provode u prirodi (koja je divna, vole da putuju, vole da jedu, odlaze u restorane. Hobi je sastavni deo života, čak i kada dođu deca, a ako ga nemate, izmislite ga za svoj CV koji šaljete ukoliko se prijavljujete za posao u Nemačkoj. Sve je popularniji “work-life balance” stil života, dolazi neka nova generacija koja ne želi samo da radi. Tako da, ne verujte onima koji kažu “tamo se živi samo u četiri zida”. Sve, naravno, zavisi i od dubine džepa, ali za poneki izlet u planine može uvek da se nađe para. Ponesete sendviče, flaše sa vodom i gotovo! U Minhenu ima i nekoliko bioskopa na otvorenom – preporučujem ih! Svako ponese svoje ćebe, hranu (piće mora da se kupi na licu mesta) i gledate najbolje filmove pod vedrim nebom (ako imate sreće da ne pada kiša) i zvezdama.

“Hasta la vista, Baby”

Sinhronizuju filmove, tako da na televiziji, ukoliko na početku ne znate jezik, nećete moći da gledate baš ništa. Ako imate sreće i živite u nekom većem gradu, moći ćete da gledate originale sa, ili bez titla. Nemci vole sinhronizaciju; glumci koji Breda Pita, Ala Paćina, ili Leonarda Di Kaprija sinhronizuju su veoma popularni, popularniji od samih “originala”. Ne moramo baš sve da razumemo, ali možemo da naučimo da sa tim živimo… Koliko moramo! Nakon više od četiri godine života u Nemačkoj i dalje odlazim u bioskope koji nude originale a baš ako nemam izbora, pogledam i neki sinhronizovan film.

A humor?

I zamislite, ponekad imaju i smisla za humor! Možda ga nećete razumeti ako dolazite sa Britanskih ostrva, ali, imate bolje šanse ako dolazite sa balkanskog poluostrva. Evo jednog primera iz berlinskog metroa:

 

Toliko za početak. Ukoliko želite više da znate o Nemačkoj, čitajte blog.