Vakcine: “pro” i “kontra” ili kako to rade Nemci

Uvod – zašto sam objavila ovaj tekst

Dugo sam se razmišljala da li da napišem ovaj tekst, da li da se uopšte više izjašnjavam po pitanju vakcina. Onda sam videla da se svakakvi “stručnjaci” javljaju i pišu tekstove, šeruju ih na Facebook-u i da se ovakvi tekstovi, gde se samo opisuje kako su pre 500 godina ljudi umirali od nekih bolesti kojih danas nema (ma šta pričaš?!) i kako na tome možemo da zahvalimo isključivo vakcinama (a ne i tome da su se higijenski uslovi drastično promenili, da imamo frižidere u kojima se čuva hrana, da je medicina napredovala, imamo lekove kojih pre nije bilo, itd…) i pomislila sam – pa čekaj, ja sam informisana mnogo bolje od većine nas civila i pritom sam upoznata sa konkretnim stvarima, u ličnom razgovoru sa lekarom koji je stručnjak na ovom polju, zašto da ne napišem i ja nešto na ovu temu! Da će mnogi da se ljutkaju i da će biti gomila negativnih komentara, to mi je jasno. Možda i dobijem jedan od onih lepih nadimaka, koji klasični vakseri dodeljuju svakome čiji se uvidi makar malo razlikuju od njihovog. Ali dobro, na to sam spremna.

Zašto mislim da znam nešto više od prosečnog građanina u Srbiji? Zato što, kao prvo, ne živim u Srbiji, nego u Nemačkoj, koja ima mnogo bolji i razvijeniji zdravstveni sistem i gde vakcinacija NIJE obavezna (kao u ni u većini evrospkih zemalja a za to postoje jako dobri razlozi). Toliko o tome da su kritičari vakcinacije nepismeni i zaostali, što je takođe moglo da se pročita na Facebook-u… Namerno kažem „kritičari“ jer ja nisam apsolutni protivnik vakcina, nego neko ko jednostavno želi da sazna sve činjenice i dobro promisli svojom glavom i otvorenog uma pristupi problemu i ne veruje dogmama. Dok sam živela u Srbiji, nikada nisam razmišljala o vakcinama niti ich dovodila u pitanje. Kad sam ostala u drugom stanju, prvo što sam se pitala je, zašto vakcinacija u Nemačkoj nije obavezna… I tako je počelo moje istraživanje! Drugo, imam malu decu, odnosno, ćerku koja uskoro puni pet godina i sina od dve i po godine, tako da je ova tema za mene jako aktuelna. Treće, ne volim da mi neko propisuje šta treba da radim sa svojom decom a pogotovo ne država, bilo koja, tako da sam se potrudila da se dobro informišem, pre nego što donesem neke odluke.

Još jedan razlog, zbog kojeg se upravo sada javljam za reč je epidemija morbila u Srbiji, odnosno komentari totalitarnih vaksera ili vakserskih fanatika, kako volim da ih nazovem. Čitam komentare tipa: „Ovi idioti što neće da vakcinišu decu“ ili „Ne razumem ljude koji neće da vakcinišu decu… zbog iracionalnog straha“… Su samo par primera, blažih primera, inače se ljudi koji odbijaju da vakcinišu decu, karakterišu kao debili, nenormalni, seljačine, zaostali, „samo za streljanje“, kreteni kojima treba oduzeti decu, itd… Čitam te komentare, i mislim se tako ponekad „O, Srbijo, nije tebi Vučić kriv!“. Mislim, država nije totalitarna eto tako, bez razloga, jel da? Ima nekoga ko to podržava? A ako većina NE podržava slobodu izbora o zdravlju i ne-zdravlju, kakva je to onda država? Totalitarna. Na čelu sa adekvatnim vođom. I to sve podržavaju očigledno i uvaženi, učeni i obrazovani. Makar je takva većina ljudi čije sam komentare mogla da čitam. A šta ih vodi pre svega? Strah, strah od bolesti. A optužuju drugu stranu da je vođena strahom. Strahom o štetnosti vakcina, okarakterisanim kao iracionalnim. A da li je zaista toliko iracionalan?

Neobavezna vakcinacija u Nemačkoj

Kao što sam već rekla, u Nemačkoj vakcinacija nije obavezna. (Znam, ponavljam se, to je za one koji uporno pišu da jeste, jer su pronašli neki glupi američki provakserski tekst, gde je sve izvrnuto i izvučeno iz konteksta). Postoji naravno mobing oko vancinacije od strane nekih dečijih lekara, štampe i drugih medija… Ali nije obavezna, kao ni u većini zapadnoevropskih zemalja! Zato mi nisu jasni komentari tipa „pa da, zatucani Srbi koji neće da se vakcinišu“, kao da to ima veze sa zatucanošću. Ono što mi je iskustvo pokazalo je, što je neko manje zatucan, odnosno, otvorenijeg uma, taj nije neki vaccine-fan. Zašto? Zato što razmišlja svojom glavom i ne radi automatski ono što mu je neko drugi rekao, pa makar to bila država ili lekar, bez da se prvenstveno dobro informiše. Mislim da je to i najveća strahota u celoj stvari, da se takva jedna stvar reguliše zakonom. Da me neko natera da primim vakcinu ili još gore, da me primora da ga primi moje dete, iako se to protivi mojim uverenjima? To je monstruozno. Pritom, da napomenem, reguliše se protivustavnim zakonom. Šta to govori o državi, u kojoj se donosi protivustavni zakon?! I ono što me najviše čudi je – to bezgranično poverenje građana Srbije (većine) u takav jedan zakon! Što se svega ostalog tiče, u Srbiji je sra*** ali ovaj zakon je opravdan!

Druga strahota je što se građani Srbije, koji odbijaju vakcinaciju, progone kao kriminalci; policija ih izvlači iz kreveta ranom zorom i drži satima u policijskoj stanici i primorava ih da potpišu papir kojim se obavezuju da vakcinišu decu, jer je to jedini način da država dobije spor na sudu, ukoliko roditelj to dobrovoljno ne želi da uradi. Pa, mislim, toga nije bilo ni u Slobino vreme!

Osim toga želim da napomenem da moj izvor nije Google niti nekakav WordPress blog. Takvi komentari su takođe mogli da se nađu na društvenim mrežama. Kao da se i one druge informacije, koje favorizuju vakcinaciju takođe ne nalaze na internetu. Jedan od „aduta“ pobornika vakcina“ je bila slika na kojoj su paralelno prikazani laboratorija i žena sa laptopom u krilu, sa natpisom „200 godina naučnog istraživanja naspram 20 minuta surfovanja“. Svašta. Na internetu se nalaze svakakve moguće i nemoguće informacije, mnoge su oprečne, neki pišu: „studije su pokazale povezanost između MMR vakcine i autizma“ a drugi pišu „studije su pokazale da ne postoji povezanost“. Kome da veruješ? Onim zvaničnicima? A zašto? Šta kao, sve je na svetu oduvek bilo transparentno i narod nije nikada bio obmanjen i manipulisan pa možemo sada da im verujemo i po pitanju vakcina? Osim toga, kao što rekoh, moj izvor nije internet nego Udruženje lekara za podršku individualne vakcinacije (Ärzte für individuelle Impfentscheidung). Znači lekari. Pre svega dečiji lekari. Preko 400 nemačkih lekara. Među njima se izdvajaju dva lekara, dečija lekara, autora knjige „Vakcinacija – pro i kontra“, koji se dugi niz godina bave ovom temom u svojim ordinacijama u Minhenu. Svaki od njih nudi individualno savetovanje za vakcinaciju. Znači, za svako dete, za svakog pojedinca pravi se anamneza, istorija bolesti u porodici, kako bi se napravio poseban, individualni program imunizacije, koji je najbolji za tu osobu ili dete. Jer ne radi se o tome da stanemo u red kao marva i pružimo ruku bez razmišljanja a da nas država „bode“ po svom nahođenju. Radi se o tome da znamo šta radimo, zašto dobijamo neke vakcine a zašto nam neke nisu neophodne i bolje je, eventualno i oboleti, nego se izložiti još jednoj vakcini.

Individualna imunizacija

Moj izvor je i lični razgovor sa doktorom Stefen Raabe na ovakvom jednom savetovanju i knjiga koju je on napisao sa kolegom Dr Martin Hirte. Njihovi izvori su zvanični izvori „RKI“ (Robert-Koch Institut), zvanične studije sprovedene u Nemačkoj i svetu. Oni takođe mogu da se nađu na internetu, kao i svi mogući podaci poslednjih godina, jer sada je, izvinte, sve na internetu. Ali, podaci koje oni svojim slušaocima daju, nisu tako prezentni u medijima… Kao neki drugi manipulativni „podaci“, koji služe zastrašivanju naroda.

Ono što ovi lekari favorizuju je – što manje vakcina i što kasnije. Jer, kako oni kažu – neko oboljenje znači rizik ali je velik rizik i vakcinacija, nekada i mnogo veća. I nekada su mnogo veći benefiti preležale bolesti na duge staze nego gomila vakcina sa kojekakvim otrovima. Otvoreno govore o tome, jer pre svega imaju veliko iskustvo – u njihovim ordinacijama su beležili reakcije i posledice vakcinacije stotina i stotina dece. Oni su lekari zvanične, klasične medicine. Nisu vračevi.

Daću vam primer na našoj ćerki. Pošto sam je dugo dojila, on je savetovao da se u prvoj godini uopšte ne vakciniše. Imala je zaštitu kroz mene i kroz dojenje. Nakon prve godine smo je dobila trostruku vakcinu „tetanus, difterija, polio“. Mislim da je jasno zašto tetanus, za difteriju nam je savetovao zato što sam iz Srbije, ići ćemo možda na Jadran na more, polio je iskorenjena bolest (dečija paraliza) ali to savetuje iz socijalnih razloga (a ni ne možeš da je izbegneš, jer ova dva prva nemaš pojedinačno). Postoji kombinacija sa velikim kašljem ali nakon prve godine života nije neophodna i jako je loša, zaštita je veoma kratka. Nakon što sam zatrudnela kad je ćerka napunila godinu i po dana, savetovao nam je da je vakcinišemo protiv morbila, pre nego što ona krene u vrtić. Jer, beba je bila na putu i bila bi možda izložena virusu koji bi donela starija sestra, koja je bila u kontaktu sa drugom decom u vrtiću. U tom slučaju se znači vakciniše prvo dete, kako bi se zaštitilo drugo. Odlučili smo se za ovaj korak, jer je to najbliže bilo našim uverenjima i u skladu sa našom dobrom savesti. Postoji naravno i negativna strana ove naše odluke: ćerku smo vakcinisali protiv morbila, vrlo verovatno neće oboleti kao dete ali postoji mogućnost da oboli kao odrasla osoba, jer vakcina ne osigurava doživotnu imunizaciju, kao što to osigurava sama bolest. Pritom, ona svojoj deci neće moći da da nikakvu zaštitu, onda kada je to najpotrebnije, dok su bebe i ne mogu da se vakcinišu.

Steffen Raabe naglašava važnost toga da se deca vakcinišu što je kasnije moguće jer bebe još nemaju izgrađen imuni sistem i vakcinacija praktično usporava razvoj imunog sistema. Moram samo da naglasim da sam sa ćerkom, nakon prve vakcinacije zaglavila tri dana u bolnici, dobila je šest litara infuzije. Vakcina je toliko uništila njen imuni sistem, tako da uopšte nije mogla da se brani od virusa gripe koji je istovremeno dobila. Sin je za sada dobio samo ovu prvu (tetanus, difterija, dečija paraliza) jer još nije u vrtiću. Razmišljali smo se da i njega vakcinišemo protiv morbila, ali nemamo tu mogućnosti – sada na tržištu postoji samo trovalentna MMR, a nju nećemo, jer bi nam bilo draže da ostale dve bolesti jednostavno – preleži!

Ukoliko naša deca do devete godine ne dobiju ovčije boginje, zauške, onda ćemo ih vakcinisati i protiv toga, jer je rizik od komplikacija nakon devete godine mnogo veći. Ostale bolesti ili nisu više opasne ili nije problem da ih preleži. Mi smo svi imali (generacija 76.) i rubeole i ovčije boginje i zauške. Hej, vi, generacija sedamdesetih, da li se sećate, da su naše mame pravile „žurke“ i sastavljale bolesnu i zdravu decu, kako bi svi preležali dečije bolesti u ranom detinjstvu, kako je priroda to i predvidela?! Zašto je sada toliko važno protiv svega se vakcinisati? Ove bolesti pripadaju ljudskoj sudbini i mi ih nikada nećemo moći potpuno iskoreniti. To je takođe jedna od neosnovanih verovanja koja kruži internetom, da se bolesti mogu tako iskoreniti. Ne mogu. Jer, nije moguće vakcinisati sve ljude. Postoje prosto ljudi koji ne smeju da budu vakcinisani, njihov imuni sistem to ne bi podneo. Takođe, i priča, da 95% vakcinisanih omogućava da se bolest iskoreni, ne pije vodu. Prosto su činjenice da je na primer u Bugarskoj pre par godina izbila epidemija iako je 98% vakcinisano na morbile. Da, neke bolesti su iščezle ili su jako retke, ili ih nema na našem podneblju, ali za to postoje drugi razlozi, već pomenuti.

Dr Rabe kaže da su ove vakcine (protiv boginja i zauški) čisto ekonomskog karaktera – računajte sami koliko to košta firme, društvo i zdravstvena osiguranja, ako svaki roditelj odsustvuje 3 x 3 nedelje sa posla, samo za jedno dete… A ako imaju dvoje, troje, petoro dece…?

Kritika ovih renomiranih lekara se zasniva pre svega na tome, da je STIKO (komisija koja preporučuje redovnu vakcinaciju, prema kojoj bi dete do 3.godine života trebalo da primi 50 vakcina!) veoma zavisna od farmaceutske industrije, nije nezavisna i kritična prema novim vakcinama koje se proizvode. Od 17 članova STIKO-a, 14 su praktično zaposleni u farmaceutskoj industriji, istoj onoj koja proizvodi te vakcine, koje preporučuju. Ova komisija, znači, nije nezavisna. U poslednjih 30 godina je ova komisija prihvatila svaku novorazvijenu vakcinu, baš svaku! Dr. Raabe se pita, da li je ova komisija dovoljno kritična ili je samo produžena ruka lobija farmaceutkse industrije. Preporuke se baziraju isključivo na studijama koje su urađene od strane industrije vakcina – prema tome, to nisu nezavisne studije. Takođe, nedovoljno se naglašavaju moguće komplikacije i nuspojave vakcinacije. A one postoje.

Ono što takođe mnogo kritikuju je i činjenica da STIKO komisija svake godine uvodi više i više vakcina a pritom ostavlja roditeljima sve manje izbora, isključujući pojedinačne (na primer, samo za morbile) a uključujući viševalentne, tako da ako neko hoće da vakciniše dete samo protiv morbila, nema izbora i to ne može da uradi, mora da mu da vakcinu i protiv zauški, ovčijih boginja. (U momentu kad smo vakcinisali ćerku, bila je jedna jedina vakcina na tržištu samo protiv morbila, iz Francuske. Sada, tri godine kasnije, ni nje više nema).

Vakcine: “pro” i “kontra”

Dr Raabe i Dr Hirte opisuju u svojoj knjizi do detalja svaku pojedinačnu bolest i vakcinu za nju. Pošto nema smisla da prevodim ovde celu knjigu koja ima tristotine strana, rešila sam da vam prevedem najvažnije činjenice iz iste:

  • Svaka vakcina je pre svega napad na zdravo dete. Da li stvarno mislite da su vakcine bezbedne i ne mogu da štete vašoj deci? Kao i svaki lek, mogu itekako, pročitajte samo šta sve piše na uputstvu za korišćenje ibuprofena, a šta tek sve sadrže vakcine… pritom se ubrizgavaju direktno u organizam iglom! Kao što je jedan imunolog rekao – vreme je da ostavimo vakcine iz 18.veka i pređemo na one iz 21. veka (on predlaže da se razvijaju vakcine koje će se uzimati oralno, jer je to prirodni put koji naš imuni sistem „proverava“)! Nijedan lek nije bezazlen, čak ni kapi za nos! Da li zaista mislite da vakcine nemaju nuspojave? Možda nisu tako očigledne ili ih ne dovodite u direktnu vezu sa vakcinama. Lično znam nekoliko slučajeva, gde je pošlo naopako, osobe su hronični bolesnici I sa tim će da žive celog života (na primer, sa dijabetesom).
  • Svake godine se povećava broj „preporučenih“ vakcina, bezazlene bolesti se po medijima proglašavaju pošastima i na taj način se plaše ljudi koji u tom strahu ni ne razmišljaju o opasnostima vakcina
  • Aluminijumhidroksid: nalazi se u svim vakcinama koje se daju deci do dve godine, radi pojačanja reakcije (jer bi inace imuni sistem tako male dece vakcine prakticno samo razorio). Takođe je uvrstan u red supstanci koje mogu da prouzrokuju veliku štetu u organizmu. U jednoj vakcini se nalazi 500-1000 puta veća doza aluminijumhidroksida nego u hrani! Malo? Takođe, brojna istraživanja na prerano rođenima su pokazala da ovo jedinjenje prouzrokuje neurološke promene u razvoju a isto su pokazala i istraživanja na životinjama. Utiče na imuni sistem i slabi ga dugoročno, tako da nastaju oboljenja imunog sistema: autoimuna, alergije, podložnost infekcijama. Ovde će pro-vakseri reći „ma to nije istina, nije on toliko štetan niti ga ima toliko“. Dobro, kako hoćete. Pijte ga i umesto vode ako hoćete ali ostavite ljude na miru, koji to ne žele u svom organizmu, niti u organizmu svoga deteta.
  • Postoji ipak nekoliko studija koje pokazuju da su nevakcinisana deca zdravija od vakcinisanih i daleko osetljiviji na razne infekcije nego nevakcinisana. Postoji i jedna kanadska studija koja je pokazala da deca, koja su u prvih 6 godina života bila vakcinisana duplo više oboljevaju od astme nego ona koja su prvu vakcinu dobili nakon 6.godine. Ovakve dokaze su i ovi nemački lekari naišli u sopstvenim ordinacijama, godinama lečeći istu decu i upoređujući vakcinisanu (ili delimično vakcinisanu) sa nevakcinisanom.
  • Svi ovi lekari preporučuju prvu vakcinu nakon prve godine. “Što kasnije i što manje” je njihova deviza.
  • Vakcina protiv velikog kašlja: veliki kašalj je najopasniji u prva četiri meseca života. Čak i kada se dete vakciniše prema preporukama STIKO-a, nije moguće da se razvije imunitet dovoljno brzo, kako bi dete u prva 4 meseca bilo zaštićeno. Osim toga, ova vakcina je jako niskog efekta i već nakon manje od godinu dana pada zaštita na nekih 40%. To je jedna od najlošijih vakcina, česte su neurološke posledice. Ukoliko vakcinisana osoba ipak oboli od velikog kašlja, postoji velika verovatnoća da dobije astmu.
  • Dr Hirte prepodučuje vakcinisanje trostukom vakcinom: difterija, tetanus i dečija paraliza. Difteriju i tetanus iz čistih socioloških razloga.
  • Pneumokoke – najopasnije su u prve dve godine ali je moguće lečenje antibioticima. Povišeni rizik je kod dece, koja nisu dojena i čiji su roditelji pušači, i kod hroničnih bolesnika. Deca koja su makar 6 meseci dojena, i čiji roditelji ne puše su jednako zaštićena kao i vakcinisana deca – 90% zaštite! Problem sa pneumokokama je što postoje dve vakcine  – jedna je protiv 10 a druga protiv 13 vrsta pneumokoka. Ukupno ima oko 90 pneumokoka. Znaci, veliki deo ovih bakterija nije pokriven vakcinama. Drugo, one nisu jos dobro izučene. Od 2001-2011 je prijavljeno oko 60 smrtnih slučajeva u Nemačkoj, nakon vakcinacije. U ovom slučaju se može reći da smo još uvek pokusni kunići!
  • Hepatitis B – slično kao kod pneumokoka, gotovo je nemoguće da bebe koje se doje dobiju hepatitis B.
  • MMR – čuvena trostruka vakcina protiv malih boginja, ovčijih boginja i zauški. U pitanju su živi (ne umrtvljeni virusi) ovih bolesti. Očekuje se 98% zaštite od malih boginja nakon vakcinisanja prema planu SITKO-a. Doduše, kod rubeola i zauiški je situacija malo drugačija – nakon samo 3 godine daju samo još 40-70% zaštite. Drugi problem sa ovom vakcinom je što pomera starost obolelih iz dečijeg doba ka odraslom dobu. Mislim, to su tzv. dečije bolesti, znači, treba da se preleže u detinjstvu. Kada se ove bolesti preleže, osiguravaju ŽIVOTNU opornost.  Za varičele je bilo uobičajeno da se preleže od 1-6 godine i u ovom godištu nikada nije došlo do smrtnih slučajeva! Danas oboljevaju nažalost odrasli i kod njih se rizik komplikacija povećava 20 puta!

Morbile: o samoj vakcini: od 2007 se broj obolelih u Nemačkoj povećao 8 puta, iako je tzv. „Impfrate“, tj procenat vakcinisanih bio veoma velik, oko 95%. Znači, ova vakcina i nije toliko sigurna! Osim toga, 44% obolelih su odojčad, koja od majke ne dobijaju tzv. zaštitu kroz „gnezdo“ jer te majke nisu preležale male boginje! Primer: ja sam preležala male boginje i zbog toga je moje dete, dok sam ga nosila u stomaku, bilo zaštićeno a samim tim je i beba imala zaštitu prvih 6 meseci, od mene. Starije dete smo vakcinisali par meseci pre rođena mlađeg, za svaki slučaj… Zbog toga, nažalost, moja ćerka neće moći da pruži potrebnu zaštitu svom detetu. Moraće da se vakciniše celog života protiv ove bolesti, ukoliko je ne dobije u narednih par godina!

Znači – ova vakcina je jako opasna za generacije koje dolaze!

O samoj bolesti: najvažnije od svega je da se temperatura ne snižava, ukoliko so oboli od malih boginja. Takođe je važno prisustvo roditelja i mirovanje. Dokazano je da oni koji preleže ovu bolest manje oboljevaju od raka dojke i leukemije! To daje organizmu prednost, ojačava imuni sistem i daje mu neophodno „oružje“ protiv mnogo gorih bolesti. Takođe je uočeno da kod otprilike 6% ljudi, ova vakcina nema nikakvo dejstvo. Oni jednostavno ne mogu na taj način da steknu imunitet. Pored njih, postoje ljudi koji ne smeju da primaju nikakve vakcine. Zaključak: nije moguće „iskoreniti“ ove bolesti, tako što će se vakcinisati celo stanovništvo. Zanimljiv je i podatak da je oko 25% dece imuno na virus morbila iako od njih nisu oboleli. Znači, moguće je steći imunitet samim kontaktom sa uzročnikom bolesti.

Rizici vakcinacije: autoimune bolesti, epilepsija, toplotni šok.

Oni preporučuju vakcinaciju tek nakon 9.godine života.

  • Zauške: Vakcina daje jako malu zaštitu. Najveće komplikacije se javljaju u periodu od 16-24 godine, kod muškaraca. Oko 5% postaje sterilno. Zato preporučuje dr. Raabe da se dečaci vakcinišu tek od puberteta, kako bi zaštita dosegla do ovog kritičnog razdoblja. Za organizam devojčice koja je preležala zauške je od velike prednosti što ova bolest snižava rizik karcinoma jajnika – a ova bolest je mnogo opasnija od zauški, sa svojih oko 1000 smrtnih slučajeva godišnje!
  • Varičele (ovčije boginje): ova vakcina je izmišljena i preporučuje se iz čistih ekonomskih razloga, kako roditelji više ne bi uzimali po 3 nedelje bolovanje i izostajali sa posla! Ukoliko se varičele preleže, to snižava rizik za tumore, diabetes i neurodermitis. Kontakt sa ovim virusima omogućava organizmu veću otpornost na herpes zoster. Otkada je uvedena ova vakcina, povećan je broj slučajeva herpes zoster! Ne postoji nijedan zabeležen smrtni slučaj od bolesti (varičele), ali od 2001-2008 je u Nemačkoj četvoro ljudi umrlo od vakcine
  • Rubeole – ukoliko se preleži do 4.godine, ova bolest snižava rizik od tumora i multiple skleroze. Osoba je imuna ceo život! Vakcina kod odraslih ima jako teške posledice i teško se podnosi. Osim toga povećava rizik za dobijanje astme. Zato se preporučuje vakcinacija u periodu od 12-16 godina.
  • Meningokoke – slično kao kod pneumokoka. Vakcina je samo za viruse familije C, a postoje još dve familie – A i B. Što je najčudnije, u Nemačkoj su najčešći virusi familije B! Pritom je bolest retka. Ako uzmemo na primer Minhen, oboli oko 7 osoba u celom gradu godišnje. Pritom je možda samo jedan od meningokoka B! Zašto onda vakcinisati svako dete?! Drugi problem je što se uvođenjem vakcine, pomera oboljenje sa obolelih od familije C na familiju B. Pritom, ne postoji nikakav dokaz o dejstvu ove vakcine. Vakcina ima mnogo veći rizik od nuspojava: šteta na nervnom sistemu, bolesti kože.
  • Meningoencefalitis: neko ispitivanje javnog mnjenja u Nemačkoj je pokazalo da je najveći strah roditelja – ujed krpelja! Ovako nešto je totalno nerealno, ali svake godine se dodatno rasplanjuje kroz masovne medije! Meningoencefalitis je veoma retko oboljenje, a Nemačka ne spada u rizične zemlje. Čak i u takvim rizičnim područjima je samo 1-5% krpelja inficirano ovim virusom. Prošle godine je bilo samo 20 obolele dece u Nemačkoj i kod nijednog jedinog bolest nije ostavila neke posledice. Komplikacije se javljaju samo kod starijih ljudi, preko 60. To je jedna od najlošijih i najteže podnošljivih vakcina i mnogo je veća šteta od nje nego što je neopdhodna zaštita. Bez obzira na to, farmaceutske kompanije zarade više od 200 miliona eura godišnje na njoj!
  • Gripa – vakcina gripe je najpodmuklija vakcina ikada napravljena. Farmaceutska industrija zaradi na njoj, samo u Nemačkoj, po 300 miliona evra godišnje! Pritom, ne postoje nikakvi dokazi o delotvornosti! Ne može da ni da se dokaže da ima manje mrtvih ili obolelih, nebitno kojeg godišta! Najbolja zaštita od gripe: pranje ruku!
  • I za kraj: prema mnogobrojnim studijama dojenje od minimum šest meseci pruža veću zaštitu nego sve vakcine zajedno!

Zaključak:

Nije jedino pitanje – vakcinacija da ili ne, nego ako da, koliko, kada i ko. I to treba prepustiti svakom pojedincu, da odluči za sebe i svoju decu. Jer, ako nešto krene naopako, niko neće osećati niti plaćati za posledice, osim tog deteta i njegovih roditelja. Niko drugi, osim roditelja neće snositi odgovornost, ni država ni farmaceutkse kompanije. U civilizovanijim zemljama je moguća odšeteta, ali nije uvek lako dokazati direktnu zavisnost neke posledice od vakcine. Ako mislite da posledica nema, pogledajte bazu podataka za Nemačku ovde. To su samo priznati slučajevi, a ko zna koliko ih još ima koji nisu uočeni, koje lekar nije prijavio i koji nisu priznati.

Osim toga, očigledno je da masovnom i obaveznom vakcinacijom celog stanovništva narušavamo prirodne životne tokove, povećava se broj autoimunih bolesti i alergija a još jedna pojava koju je ustanovio i čuveni nemački Robert Koch Institut (RKI), u kojem sedi čuvena STIKO komisija je: u slučaju da obole vakcinisane osobe, tok bolesti (na primer kod morbila) se menja i

javljaju se atipični simptomi. A to je opasno, ako se tok bolesti promeni, onda može svašta da se očekuje. Samo, ova informacija se ne širi po raznim medijima ali se može naći.

Pitanje je takođe – šta će biti sa narednim generacijama, koje ove bolesti nisu preležali kada im je bilo vreme, tj. u detinjstvu, nego ih čekaju negde u poznim godinama, kada je rizik od komplikacija povećan? Mislim da odgovor svi znamo: čeka ih kalendar vakcinacije, možda svake druge godine ili svake godine… i tako će cela populacija da se vakcniše celog života a farmaceutske kompanije trljaju ruke…

I za sam kraj, poruka vama, totalitarnim vakserima: radite šta hoćete, i ostavite druge na miru. Edukujte se ili ne, vaša stvar. Ne optužujte druge za epidemije, jer ne znate sve činjenice, nego verujete “Bljucu” i sličnima. Sve i da se celo stanovništvo vakciniše, bolesti neće nestati, one pripadaju našoj ljudskoj sudbini. Pa i morbile. Očekujete da neko, ko ne veruje u vakcine ili se boji posledica, vakciniše odnosno žrtvuje svoje dete za vaše?! A da li biste vi to uradili? Ne, naravno! Vi ne biste žrtvovali svoje dete za tuđe! Kako onda mislite da neko, ko se protivi vakcinaciji, iz kog god razloga, mirne savesti pristine na to, zbog Vas i vašeg deteta?!