(Verovatno) poslednji deo o traženju posla

Dragi čitaoci,

(ukoliko vas uopšte još ima!)

pretpostavljam da ste nakon toliko vremena već zaboravili šta sam pisala u prethodnom delu… Ne znam kako druge mame uspevaju, ali ja jednostavno ne uspevam da u kontinuitetu pišem blog. Umeđuvremenu se dogodilo toliko toga, sada imam duplo više razlog mog “nepojavljivanja”… dva deteta. Ali da se vratimo priči koju sam započela…Znači, ponovo sam bila u potrazi za poslom. Trećim po redu! Ovog puta je bilo najteže, možda i teže nego prvog puta, kad nisam imala baš nikakvo radno iskustvo u Nemačkoj (što je, kako sam vam već rekla, jako važno).

 

Kako je nastao ovaj sajt

Umeđuvremenu sam dobila još jedan projekat od moje izdavačke kuće Sprachenlernen24 (čije kurseve jezika i promnovišem na ovom sajtu), tako da mi nije bilo sasvim dosadno; jednom nedeljno sam odlazila na par sati u studio, kako bih snimila prevode za kurs poslovnog srpskog jezika, koji smo privodili kraju. U razgovoru sa svojom koleginicom Christine, saznala sam da Online Media World (tj. Sprachhenlernen24) funkcioniše po principu afiliate marketinga, tj. partnera koji za određeni procenat prodaju proizvode firme. Slično kao i kod Avon-a ili Oriflame-a  🙂 Postoje razlike, naravno, afiliate-partneri su slobodniji u smislu, da nemaju nikakve obaveze prema firmi, ne postoji nikakva “hijerarhija” niti različiti nivoi saradnika koji rade u prodaji. Christine je predložila da se priključim afiliate mreži firme Sprachenlernen24 i da ponudim njihove kurseve jezika u Srbiji! Kao i svi afiliate-partneri, trebala sam da napravim internet sajt, preko kojeg ću ponuditi kurseve. Ideja mi se svidela! Prvo mi se svidelo to, što bih mogla nešto da radim od kuće, u slobodno vreme (koga nije bilo preterano mnogo) ali na primer, kad mi dete spava, ili uveče, kada je muž na redu da uspava naše čedovište. Naučila bih nešto novo, zaposlila mozak i zabavila se, jer sam, naravno, nakon godinu i po vremena provedenog isključivo u ulozi majke poželela da radim još nešto… I tako je sve počelo! Razmišljala sam kako da počnem sa izradom sajta, jer nemam nikakvog iskustva u tome. Igrom slučaja sam stupila u kontakt sa bivšim kolegom iz Avon-a koji mi je pomogao u izradi. U principu, na početku je on uradio gotovo sve sa tehničke strane, ja sam naravno pisala tekstove. Kao što možete da vidite, sajt je urađen u Word Press-u, izabrali smo jedan pogodan template… I naravno, nije bilo jednostavno, trebalo je smisliti i sistem prodaje kurseva, jer naravno, Srbija nije u Evrospkoj Uniji i to odmah stvara poteškoće zbog pošiljke i plaćanja. Nije imalo smisla povezati moj sajt sa sajtom Sprachenlernen24 i njihovih sistemom poručivanja jer je cela njihova stranica na nemačkom jeziku (nažalost, iako sam ponudila da je prevedem na srpski).  Pored toga, kao jedinu mogućnost plaćanja prihvataju PayPal, u tom momentu (pretprošle godine u julu nije još bio aktivan)…. Znači, morala sam da prilagodim poručivanje mogućnostima i zato, za sada, ta stranica izgleda tako kako izgleda, tj. poručujem ja preko stranice Sprachenlernen24 kad dobijem porudžbinu od vas.

 

Dalja potraga za “normalnim” poslom

Gledajući oglase, primetila sam takođe, da ima jako mnogo oglasa za poziciju u Online Marketingu, možda čak 70-80% od svih oglasa u marketingu koji su objavljeni u Minhenu. Zato sam predložila mom savetniku u birou za nezaposlene, da me pošalju u školu Online Marketinga. Moj predlog je prihvaćen, tako da sam mesec i po dana, svakodnevno pohađala ovu školicu, kako bih izučila ovaj “novi” marketing, koji je nastao u poslednjih nekoliko godina. Školica je bila super, trajala je praktično ceo dan. Izučavali smo razne discipline Online Marketinga – e-mail marketing, afiliate marketing, on page SEO i off page SEO… Bilo je zaista zanimljivo. Jedino što mi je, moram da priznam, smetalo je, što nismo svi sedeli u jednoj sali. Internet i novi mediji su nam omogućili učenje na daljinu. Iako sam svakog dana morala sat vremena da vozim do škole, sedela sam sama za kompijuterom u sali u kojoj su mnogi drugi učenici učili – nešto drugo. Znači, moja grupa je bila “virtuelna” – učenici su sedeli u Berlinu, Dortmundu, Kelnu, itd… A ni profesor nije bio u Minhenu! Naravno da je to idealno za školu, koja ne mora da čeka mesecima kako bi sakupila grupu u Minhenu, ovako sakupi po par u svakom gradu i eto skoro 30 ljudi na listi za novi kurs! Nakon završene školice, bacila sam se inenzivno na dalju potragu za poslom. Znala sam da nemam mnogo vremena da ga nađem… Ah, da, pa jesam li to spomenula?! Ponovo sam zatrudnela! 🙂 Imala sam možda još 2-3 meseca dok moj stomak ne postane primetan. Školu sam završila u oktobru, do Nove godine se nije desilo ništa… Slala sam prijave, dobijala odbijenice i bilo mi je jasno zašto. U sektoru Online Marketinga sam bila početnik bez iskustva! A gotovo SVI žele već nekoga sa iskustvom! Došla je Nova godina, znači, najjači kvartal je već prošao,… Praktično sam odustala od toga da ću nešto naći. U klasičnom marketingu nisam imala šanse, čim bih spomenula da imam dete i da bih radila 35 sati nedeljno.  Onda sam u januaru (u 6.mesecu trudnoće) dobila poziv iz pet firmi da dođem na razgovor. Krajem januara sam poslala jednu od poslednjih prijava, agenciji koja se bavi SEO pričom “Rockit-Internet”. Već sutradan sam dobila poziv za razgovor. Bio je već kraj januara, znači samo što sam ušla u 7. mesec trudnoće.  Prvi razgovor, sa vlasnikom i direktorom firme, je prošao opušteno. Ono što me je iznenadilo, uglavnom se pričalo o praktičnim stvarima – parama i radnom vremenu. Pošto smo se oko svega toga složili, predložio je da dođem na drugi razgovor sa zaposlenima u firmi. Zakazali smo drugi sastanak. Dočekala me je ekipa od troje prijatnih i zanimljivih ljudi, koji praktično u firmi imaju najviše iskustva i u koje direktor ima najviše poverenja. Pričali smo u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi, više od sat vremena. Prošlo je nedelju dana i dobila sam poziv. Vest me je šokirala – dobila sam posao!

 

Dilema

Nisam znala šta da radim! Nisam uopšte računala sa tim! Čekaj, pa zar nisu provalili moj stomak?! OK, imala sam nešto širu bluzu i sako… Ali, mislim, vidi se da imam stomak i tanke noge i ruke! Dobro, ima nas i tako građenih… Ali ipak, pričala sam sa ukupno pet ljudi, od toga dve žene, koje i same imaju decu…I onda je naravno isplivalo pitanje – reći ili ne reći. Oni očigledno ne računaju na to da ja mogu da radim samo još nekih mesec i po dana. Da im je to jasno, ne bi me izabrali. Znači, ako prihvatim posao i ništa im pre potpisivanja ugovora ne kažem, debelo sam ih prešla. Buće i besni. Ali onda imam posao! Baš ono što sam tražila, u Online Marketingu! I kad se vratim sa porodiljskog, imam posao, ne moram da ga tražim opet, kao prošle godine! A kad me prime, ne mogu da me otpuste… Jer trudne žene ne smeju da otpuštaju a posle toga ako uzmem cele tri godine porodiljsko odsustvo, ne mogu ni za to vreme da me otpuste… A verovatno bih ranije počela da radim, kako bih makar sakupila neophodno iskustvo od minimum godinu dana u Online Marketingu, pa ako me otpuste, mogu lakše da nađem nešto drugo.A ako im kažem… Onda me sigurno neće primiti, šta god da im predložim. To mi je apsolutno jasno. I onda nemam posao, neću ga ni imati kad se vratim sa porodiljskog, znači opet sve ispočetka, pročešljavaj oglase, šalji prijave, primaj odbijenice… I to sve sa dvoje dece!

 

I na kraju…

Nisam ništa rekla. Došla sam u ponedeljak, 16.02. na posao i počela da radim. U ugovoru mi piše “zaposlena na off-page SEO zadacima”. Znači, nešto jednostavno, za početnike. I plata koju sam

dobila za tih 30 sati rada nedeljno je praktično odgovarala takvim zadacima. Kako sam došla i sa svima se ispozdravljala, tako su mi rekli: “Ti ćeš da preuzmeš našeg najvećeg klijenta, Canyon”. ŠTA??!!! Kakvog (bre) klijenta?! Primljena sam na neke najjednostavnije poslove!OK, bila sam zbunjena… Možda moje kolege nisu šefa dobro razumele… Možda… pojma nisam imala, kako to da ja sada treba da preuzmem najvećeg klijenta? Šef nije bio tu. Ionako sam morala sa njim što pre da razgovaram, da mu kažem da sam u 7.mesecu trudnoće i da sam na trudničkom već od aprila…

Prva nedelja je prošla u iščekivanju šefa da dođe sa jednog puta, pa sa drugog puta… Kako ne bih eksplodirala, rekla sam njegovoj asistentkinji i referentu za ljudske resurse (2in1 osoba, kao što rekoh, to je mala firma) i ona je žena naravno bila u šoku! I potvrdila mi ono što sam pretpostavljala – ne bi me primili, da su znali.Nakon nekoliko dana sam uspela da razgovaram sa šefom. Bio je iznenađen ali korektan. I kolege su to uglavnom dobro prihvatile… Svi osim jednog, jer je veliki deo posla pao naravno na njega. Radila sam na onome što mi piše u ugovoru, nekih mesec i po dana i otišla na trudničko. Dogovorili smo se da se javim, kad budem bila spremna da radim… Oficijelno sam uzela dve godine odsustva, ali ću vrlo verovatno početi ranije da radim – nije ni Nemačka ono što je bila, i nije jednostavno sa jednom platom i dvoje dece.Tako sam sada kod kuće, naš sin je nedavno napunio trinaest meseci… Vremena nemam ni za šta, sa dvoje dece, jer je i ćerka kod kuće, ne ide još u vrtić. Samo kad sam kod mame i tate, mogu nešto novo da napišem i objavim na mom sajtu 🙂 Eto tako, privela sam i ovu priču kraju. Mislim da je dosta priče o traženju posla, sa i bez trudničkih stomaka.  Još uvek sam kod kuće i tražim druge alternative za bavljenje nečim što nisu deca, da se pritom nešto i zaradi a da deca nisu po ceo dan u vrtićima. I ko zna – možda započnem neki sopstveni biznis i izbegnem vraćanje u kancelariju i rmbačenje za nekog drugog po ceo dan, dok mi decu čuvaju nepoznati ljudi… Eto, kako planovi mogu da se promene 🙂 Ali. to je neka druga priča…